Бранковина у срцу, на језику и у мислима

Бранковина славних Ненадовића и дивне Десанке данас је била домаћин сВАнућа. Разговарамо са вредним људима овог краја о њиховим мукама и жељама. Кажу нам да би да живе боље. Знамо да то и заслужују. Зато смо данас са њима разговарали о сВАнућу и пренели им наше идеје о позитивним променама које доносимо.

Од мештана Бранковине, али и Козличића, Близоња, Јошеве, Котешице и суседних села сазнали смо шта их највише мучи. Школа у Бранковини нема воду. Путеви су у јако лошем стању. Туристички бисер какав Бранковина јесте нема ни продавницу у којој би се могла купити барем флаша воде. Пољопривредници су приморани да своју егзистенцију предају на милост и немилост бахатој и на сувим интересима заснованој, неспособној власти. И Бранковина, као и многа друга села у ваљевском крају тако сваке године имају све мање људи. Бранковина вапи упомоћ. Ми тај вапај чујемо и разумемо. Бранићемо је као и свако ваљевско село и њене вредне и добре људе.

Настављамо даље. Ширимо позитиван став да ствари могу да се промене на боље. Имамо идеје како то може да се уради и имамо људе који то могу да ураде. Ми знамо — сВАнуће!

Пренесите даље — сВАнуће!